О књизи: 2007 / Анри Волохонски (р. 1936) - директни и, можда, најбољи ученик Хлебњикова у руској књижевности; Мало је вероватно да ико воли и познаје наш језик тако несебично као он (зато је и преводилац). Шта год да ради – компонује поезију, песме, пише прозу или преводе, Волохонски ствара значења, да тако кажем, тангенцијално, што страховито нервира вечите заљубљенике у важност говорења баналности. Он урања читаоца у океан шапата, мрмљања, реченица, наговештава генијалне путеве интонације у густој језичкој шуми. Ова књига се тешко може назвати „мемоарима“ у уобичајеном смислу те речи. Фрагменти, пролазна сећања, песме, максиме, запажања, инциденти - све што чини сећање... и књижевност.